Francuski balkon je sve češći u novogradnji i renoviranim kućama. To je visoki prozor ili vrata do poda, bez prave terase ispred, pa kada se otvore, prostorija dobija osećaj balkona, puno svetla i svež vazduh. Upravo zato što nema ploče na koju bi se izašlo, ispred takvog otvora mora postojati ograda za francuski balkon, koja sprečava pad i istovremeno ne zaklanja pogled. Iako izgleda jednostavno, ova ograda ima svoja pravila montaže, bezbednosti i izbora materijala. U nastavku objašnjavamo šta je francuski balkon, koje ograde se najčešće postavljaju i na šta treba paziti.
Francuski balkon je otvor na fasadi, najčešće prozor ili balkonska vrata koja idu do poda, ispred kojih nema terase ili je ona samo nekoliko centimetara duboka. Kada se krila otvore, prostorija je potpuno otvorena prema spolja, pa se dobija svetlost i ventilacija kao na balkonu, bez gradnje prave terase. Ovakvo rešenje je popularno u stanovima, gradskim kućama i potkrovljima, gde nema prostora ili dozvole za klasičan balkon. Arhitekti ga koriste i da bi fasada izgledala elegantnije i modernije. Bez ograde, međutim, takav otvor je veoma opasan, naročito na višim spratovima i u kućama sa decom.
Kod prozora sa niskim parapetom ili bez parapeta, otvoreno krilo ostavlja slobodan prostor kroz koji čovek može da ispadne. Zaštitna ograda za prozor do poda preuzima ulogu parapeta i mora da izdrži naslanjanje i guranje odrasle osobe. Pravila o bezbednosti ograda važe i ovde, pa ograda treba da ima odgovarajuću visinu i da razmak između elemenata ne dozvoljava provlačenje dečije glave. Ograda na francuskom balkonu često je jedina prepreka između prostorije i ulice ispod. Zato se ne sme posmatrati kao dekoracija, već kao bezbednosni element.
Najpopularniji izbor danas je staklena ograda za francuski balkon, od kaljenog laminiranog stakla. Staklo gotovo ne zaklanja pogled, pa prostor izgleda kao da je potpuno otvoren, a fasada ostaje čista i moderna. Staklo se drži u aluminijumskim profilima ili pomoću tačkastih nosača, a rukohvat na vrhu može biti vidljiv ili sasvim diskretan. Laminirano staklo pri lomu ostaje na foliji, pa ne propada kroz otvor. Mana staklene ograde je što se na njoj vide kiša, prašina i otisci, pa traži povremeno pranje.
Druga česta opcija je aluminijumska ograda za francuski balkon sa vertikalnim šipkama, tankim lamelama ili dekorativnim panelima. Ovakva ograda daje više privatnosti od stakla i uklapa se u fasade gde već postoje aluminijumske ili gvozdene ograde. Za klasične i tradicionalne fasade biraju se jednostavni rešetkasti modeli u tamnim bojama, dok moderne kuće često imaju horizontalne linije ili laserski sečene panele. Aluminijum ne rđa i ne traži farbanje, što je velika prednost na mestima do kojih se teško dolazi sa spoljne strane. Boja ograde najčešće se usklađuje sa bojom stolarije.
Ograda se može montirati u špalet prozora, sa unutrašnje strane otvora, ili na fasadu, ispred otvora. Montaža u špalet je diskretna i ne izlazi van ravni fasade, ali zahteva dovoljno čvrst zid sa obe strane otvora. Montaža na fasadu omogućava širu ogradu, preko cele širine otvora i nešto više, i često izgleda elegantnije. Ograda se nikada ne pričvršćuje samo za ram prozora, osim ako to proizvođač stolarije i sistema izričito ne dozvoljava, jer ram nije predviđen za takvo opterećenje. Ankeri moraju ići u nosivi zid, a ne u malter ili izolaciju.
Kod kuća i zgrada sa termoizolacionom fasadom montaža je posebno zahtevna. Stiropor ili kamena vuna ne mogu da nose ogradu, pa se ankeri moraju provući kroz izolaciju do nosivog zida. Za to se koriste posebni distancioni nosači i konzole, koji prenose opterećenje na zid i ne gnječe izolaciju. Oko prolaza kroz fasadu treba pravilno zaptiti spoj, kako voda ne bi ulazila u izolaciju i stvarala vlagu i buđ. Loše izvedena montaža može da napravi toplotni most, pukotine na fasadi i klimavu ogradu posle nekoliko zima.
Pre izbora ograde treba proveriti kako se prozor otvara i šta se nalazi oko njega. Kod prozora koji se otvaraju ka unutra, ograda spolja ne smeta krilima, ali mora ostati prostor za roletne, komarnike i spoljne žaluzine, ako postoje. Kod kliznih i podizno kliznih vrata ograda se planira tako da ne zaklanja vođice i da omogućava čišćenje stakla. Ako se u budućnosti planira postavljanje komarnika ili roletni, dobro je to reći izvođaču unapred. Na taj način ograda se postavlja na pravo odstojanje i kasnije nije potrebno premontiranje.
Visina ograde meri se od poda prostorije do vrha rukohvata ili stakla. Pošto nema parapeta, cela visina zaštite mora da potiče od ograde, pa ona mora biti dovoljno visoka da spreči pad odrasle osobe, u skladu sa propisima. Razmak između ograde i poda, kao i između ograde i zida, ne sme biti takav da kroz njega dete može da se provuče. Kod staklenih ograda važna je debljina stakla i način pričvršćenja, jer staklo mora da izdrži i udarac, a ne samo naslanjanje. U dečijim sobama dodatna zaštita je sigurnosna brava na prozoru, koja sprečava da dete samo otvori krilo.
Francuski balkon je često upadljiv detalj fasade, pa njegova ograda treba da bude u istom stilu kao i ostatak kuće. Crne i antracit ograde lepo stoje na svetlim fasadama i uz tamnu stolariju, dok bela i siva boja daju lakši i neupadljiviji izgled. Kod zgrada sa više francuskih balkona svi treba da imaju isti model, kako bi fasada bila ujednačena. Staklena ograda najmanje menja izgled fasade i često je jedino rešenje koje odobravaju zaštićene zgrade i starija gradska jezgra. Dobro odabrana ograda može da učini da obična fasada izgleda kao arhitektonski detalj.
Prva greška je pričvršćivanje ograde samo za ram prozora, zbog čega se ram vremenom iskrivi, a ograda olabavi. Druga je montaža ankera u izolaciju ili malter, a ne u nosivi zid. Treća je izbor preniske ili previše razmaknute ograde, koja lepo izgleda, ali ne štiti dete. Česta je i greška zaboravljanja na roletne i komarnike, pa se kasnije ograda mora skidati i ponovo postavljati. Kada se sve ovo isplanira na vreme, ograda za francuski balkon donosi svetlost, pogled i sigurnost u jednom elegantnom rešenju.
