Zašto izbor materijala za ogradu odlučuje o trošku u narednih dvadeset godina
Ograda se bira jednom, a plaća se ceo njen vek. Većina ljudi upoređuje samo cenu iz ponude, a to je cifra koja govori o prvom danu i ništa o narednih dvadeset godina. Prava računica se dobija kada se na početnu cenu dodaju svi kasniji troškovi, brušenje, farbanje, zamena oštećenih delova i vreme koje na to odlazi. Kada se tako posmatra, redosled materijala po isplativosti izgleda potpuno drugačije nego na prvi pogled. Aluminijumske ograde su odličan primer, jer imaju višu ulaznu cenu od nekih alternativa, a najniži zbir na kraju.
Aluminijum i korozija, zašto ovaj metal ne rđa
Aluminijum ne rđa zato što uopšte ne sadrži gvožđe, pa hemijski proces koji stvara rđu kod njega ne postoji. Umesto toga, na dodiru sa vazduhom na površini se odmah formira izuzetno tanak sloj oksida koji se ponaša kao prirodna zaštita i sam se obnavlja ako se ogrebe. Zahvaljujući tome, aluminijumska ograda ne traži antikorozivnu zaštitu, ne farba se i ne održava se ničim osim povremenim pranjem. Legure koje se koriste za ograde i gelendere dodatno su prilagođene spoljnim uslovima, pa zadržavaju oblik i pri velikim temperaturnim razlikama. Upravo zbog toga se alu ograde sve češće postavljaju na objektima gde se pristup za održavanje kasnije teško obezbeđuje.
Kovano gvožđe, lepota koja traži stalno održavanje
Kovano gvožđe ima estetiku koju nijedan drugi materijal ne može da ponovi, naročito na starijim objektima i kućama sa tradicionalnom fasadom. Ta lepota ima svoju cenu i ona se ne plaća jednom nego stalno. Gvožđe rđa čim se zaštitni sloj negde probije, a probije se na svakom udarcu, ogrebotini i na svakom mestu gde se voda zadržava. U praksi to znači brušenje i ponovno farbanje na svakih nekoliko godina, a na izloženim mestima i češće. Ako se taj ciklus propusti dva ili tri puta, korozija ulazi u materijal i popravka postaje skuplja od nove ograde.
Inox ograde, kada se isplate a kada su nepotreban trošak
Inox je izuzetno kvalitetan materijal, ali se često bira iz pogrešnog razloga, samo zbog izgleda. Prvo, nije svaki inox isti, jer kvalitet koji je sasvim dovoljan u unutrašnjosti objekta na primorskom vazduhu razvija tačkastu koroziju već posle nekoliko sezona. Drugo, inox je težak, pa konstrukcija i sidrenje moraju da budu jači, što diže ukupnu cenu radova. Treće, njegov karakterističan sjaj traži redovno poliranje da bi ostao onakav kakav je bio prvog dana, jer se otisci prstiju i tragovi vode na njemu vide izrazito. Kada se traži izgled inoxa bez tih obaveza, aluminijumski gelenderi u tamno sivoj nijansi daju vrlo blizak vizuelni utisak uz znatno manje održavanja.
PVC i drvo, jeftiniji početak i skuplji nastavak
PVC ograde su najpovoljnije na startu i to je njihova jedina prava prednost. Pod dejstvom sunca plastika s vremenom postaje krta i gubi boju, a bela nijansa žuti, što se ne može ispraviti nikakvim čišćenjem. Na hladnoći postaje lomljiva, pa i običan udarac napravi pukotinu koja se ne popravlja nego se menja ceo element. Drvo je toplo i lepo, ali je od svih materijala najzahtevnije, jer traži premazivanje na svake dve do tri godine, a na spoju sa zemljom trune bez obzira na zaštitu. Oba materijala imaju smisla kao privremeno rešenje ili tamo gde je početni budžet apsolutno ograničen.
Težina konstrukcije i zašto je važna za balkone i terase
Na balkonima, terasama i nadzidanim spratovima težina ograde nije sitnica nego stavka koja utiče na samu konstrukciju. Aluminijum je oko tri puta lakši od čelika pri istoj zapremini, pa se ista ograda montira uz znatno manje opterećenje na ploču i uz manje sidrenih tačaka. To je posebno bitno kod rekonstrukcija starijih objekata, gde se ne zna uvek kakva je nosivost postojeće ivične grede. Manja težina znači i lakšu i bržu montažu na visini, bez teške mehanizacije. Zbog toga su aluminijumski balkoni i balkonske ograde od aluminijuma postali standard na višespratnim objektima.
Eloksaža i plastifikacija, završna obrada koja odlučuje o trajnosti
Kod aluminijuma se izgled i trajnost ne dobijaju bojom nego završnom obradom, a postoje dve. Eloksaža je elektrohemijski postupak kojim se prirodni oksidni sloj kontrolisano zadebljava, obično na deset do dvadeset mikrona, pa zaštita postaje deo samog materijala i ne može da se oljušti. Plastifikacija je nanošenje praškaste boje koja se peče u peći i daje praktično neograničen izbor nijansi po RAL karti. Eloksaža se bira kada se traži maksimalna postojanost i metalni izgled, srebrna, tamno siva u tonu inoxa, zlatna ili dezen drveta, a plastifikacija kada boja mora tačno da prati stolariju ili fasadu. Kod spoljnih ograda debljina sloja je važnija od same nijanse, jer tanka obrada na jakom suncu bledi mnogo brže.
Poređenje troškova održavanja kroz deset godina
Uzmimo isti objekat i istu dužinu ograde. Kod kovanog gvožđa u deset godina računa se najmanje dva do tri ciklusa brušenja i farbanja, uz materijal i radnu snagu svaki put. Kod drveta se broj ciklusa penje na četiri ili pet, jer se premaz troši brže. Kod PVC ograde nema održavanja, ali postoji verovatnoća zamene delova zbog požutelosti i pucanja. Kod aluminijuma se u tom periodu ne radi ništa osim pranja vodom i blagim deterdžentom, pa je zbir troškova posle prve godine praktično nula. Kada se ta razlika sabere, početna razlika u ceni se najčešće poništi već negde na polovini tog perioda.
Ponašanje materijala u različitim uslovima, primorje, industrijske zone i planina
Uslovi na lokaciji menjaju sve. Blizu mora, so u vazduhu ubrzava koroziju gvožđa i napada slabije vrste inoxa, dok aluminijum sa kvalitetnom završnom obradom to podnosi bez posledica. U industrijskim zonama i uz prometne saobraćajnice taloži se agresivna prljavština koja se kod glatkih eloksiranih površina jednostavno spere, a kod hrapavih i farbanih se zadržava. Na planini su presudne temperaturne oscilacije i sneg, gde aluminijum ne menja dimenzije dovoljno da naruši spojeve i ne zadržava vlagu. Zbog toga se ograde za planinske objekte i vikendice sve češće rade u aluminijumu, jer se do njih ne dolazi svake sezone radi održavanja.
Kada aluminijumska ograda nije najbolji izbor
Poštenije je reći i to. Ako se radi restauracija objekta pod zaštitom, gde je propisan izgled i materijal, kovano gvožđe nema zamenu. Ako je u pitanju potpuno privremeno rešenje na gradilištu ili parceli koja se uskoro deli, ulaganje u trajan materijal nema smisla. Ako je reč o čisto poljoprivrednoj ogradi na velikoj dužini, gde estetika ne igra nikakvu ulogu, jeftinija rešenja su racionalnija. U svim ostalim slučajevima, kod kuća, stanova, terasa, stepeništa, dvorišta i poslovnih objekata, aluminijum daje najbolji odnos uloženog i dobijenog.
