Mnoge stambene zgrade u Srbiji građene su pre nekoliko decenija, pa i danas imaju stare ograde na terasama, od betonskih parapeta i zarđalog gvožđa do dotrajalog lima i plastike. Takve ograde vremenom postaju ružne, nesigurne, a često i opasne, naročito kada se gvožđe iznutra razjede ili se betonski delovi počnu da ljušte. Zato je zamena ograde na terasi jedan od najčešćih radova koje vlasnici stanova planiraju pri renoviranju. Taj posao ipak nije isti kao postavljanje ograde u dvorištu kuće, jer se radi na visini, na zajedničkoj fasadi i uz poštovanje pravila zgrade. U nastavku objašnjavamo kako izgleda ceo proces, od dogovora sa komšijama do montaže nove ograde.
Najjasniji znak je korozija gvozdene ograde, naročito na mestima gde su stubovi uliveni u beton, jer tu rđa napreduje iznutra i slabi nosivost. Klimava ograda, polomljene šipke, pukotine u betonskom parapetu i otpadanje maltera takođe znače da je ograda na kraju veka. Zamena je potrebna i kada razmak između šipki omogućava detetu da provuče glavu ili se popne, što je čest slučaj kod starijih modela. Mnogi menjaju ogradu i zbog izgleda, jer stara, ofarbana i ponovo zarđala ograda kvari izgled stana i cele zgrade. Ako ograda svake godine traži farbanje i popravke, dugoročno je isplativije postaviti novu od aluminijuma.
Terasa pripada stanu, ali ograda je deo fasade, a fasada je zajednički deo zgrade. Zbog toga u mnogim zgradama promena izgleda ograde traži saglasnost stambene zajednice ili bar dogovor sa upravnikom. Najjednostavnije je kada se cela zgrada odluči za isti model i boju, jer tada fasada ostaje ujednačena, a cena po stanu je često niža. Kod zgrada koje su pod zaštitom države, u starim gradskim jezgrima, izgled fasade mora da odobri nadležni zavod za zaštitu spomenika. Pre naručivanja dobro je proveriti pravila vaše zgrade, kako kasnije ne bi došlo do sporova ili zahteva da se ograda vrati u prvobitno stanje.
Demontaža stare ograde je posao koji se ne radi odoka. Stari gvozdeni elementi su često ukopani ili zaliveni u betonsku ploču, pa se seku, a ostaci se pažljivo uklanjaju kako ne bi oštetili ivicu terase. Kod betonskog parapeta koji se ruši, mora se paziti da delovi ne padnu na ulicu, parking ili terase ispod, pa se radi uz zaštitu i obezbeđen prostor ispod. Na višim spratovima nekada se koriste skele, korpe ili rad sa užadi. Posle demontaže ivica ploče se čisti, popravlja i priprema za novu montažu, jer oštećen beton ne može pouzdano da drži nove ankere.
Nova ograda se može montirati odozgo na ploču terase ili bočno na čelo ploče, sa spoljne strane. Montaža odozgo je jednostavnija, ali zauzima deo terase i zahteva bušenje kroz završni pod i hidroizolaciju, što kasnije može da propušta vodu ako se ne zaptije pravilno. Bočna montaža ostavlja celu površinu terase slobodnom, ne dira pod i hidroizolaciju i daje moderan, čist izgled sa strane ulice. Izbor zavisi od stanja i debljine betonske ploče, završne obrade poda i izgleda ostatka zgrade. Kvalitetan izvođač pre ponude proverava upravo ove detalje na licu mesta.
Najčešći izbor su aluminijumske ograde sa vertikalnim šipkama, koje su lagane, ne rđaju i ne traže farbanje. Za one koji žele više svetla i pogled sa sedenja, dobra opcija je kombinacija aluminijumskog rukohvata i staklene ispune, od kaljenog laminiranog stakla. Ako vam je važna privatnost od susednih zgrada, mogu se postaviti puni paneli, perforirani lim ili mat staklo. Kod terasa okrenutih prometnoj ulici puna ispuna zadržava i deo prašine i buke. Model je najbolje uskladiti sa stolarijom i fasadom, kako bi terasa izgledala kao deo zgrade, a ne kao dodatak.
Ograda na terasi stana mora da zaustavi pad i izdrži naslanjanje odrasle osobe, a ne samo da lepo izgleda. Zato je važno da visina ograde bude u skladu sa propisima, da razmak između šipki ne dozvoljava provlačenje dečije glave i da ispuna nema horizontalne prečke po kojima dete može da se popne. Ankeri moraju biti postavljeni u zdrav beton, na propisanom razmaku od ivice ploče, kako se ne bi odlomio deo betona pod opterećenjem. Kod staklenih ograda koristi se isključivo kaljeno laminirano staklo, koje pri lomu ostaje na foliji. U stanovima sa malom decom bezbednost je važnija od svakog dizajnerskog detalja.
Mnogi vlasnici uz novu ogradu razmišljaju i o zastakljivanju terase, kako bi dobili dodatnu prostoriju ili zaštitu od vetra i kiše. U tom slučaju ograda se planira tako da može da nosi donji profil sistema za zastakljivanje ili se postavlja parapet odgovarajuće visine i čvrstine. Zastakljivanje takođe menja izgled fasade, pa i za njega često treba saglasnost zgrade. Ako planirate zastakljivanje u narednim godinama, recite to izvođaču odmah, kako se ograda ne bi kasnije menjala ponovo. Dobro isplanirana ograda omogućava da se terasa jednostavno zatvori kada za to dođe vreme.
Za jednu standardnu terasu, merenje, izrada i montaža obično se završavaju za nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od modela i obima posla. Sama montaža nove ograde na pripremljenu ploču najčešće traje jedan dan. Najduže traje uklanjanje starog betonskog parapeta i popravka ploče, ako je beton oštećen. Kod cele zgrade radovi se organizuju po fazama, sprat po sprat, kako bi stanari što manje trpeli buku i prašinu. Dobro je izbegavati radove u periodu jakih kiša i mraza, jer tada beton sporije veže i teže se popravlja.
Prva greška je zamena ograde bez dogovora sa zgradom, pa se na fasadi pojave različiti modeli i boje, a nekada i zahtevi da se sve vrati. Druga je montaža nove ograde na oštećen i ispucao beton, bez prethodne sanacije ploče. Treća je bušenje kroz hidroizolaciju bez kvalitetnog zaptivanja, zbog čega posle nekoliko meseci počne da curi u stan ispod. Česta je i greška izbora preniske ograde ili modela sa horizontalnim prečkama, jer izgleda lepo, a nije bezbedan za decu. Kada se sve ovo proveri na vreme, nova aluminijumska ograda na terasi služi decenijama bez rđe, farbanja i brige.
