Nekada se ograda podizala da bi označila granicu parcele i da bi zaustavila prolaz. Danas se sve češće podiže iz sasvim drugog razloga, dakle zato što se parcele smanjuju, kuće se grade bliže jedna drugoj, terase se koriste kao dnevni boravak na otvorenom, a susedni prozor je često na dvadesetak metara od vašeg stola. Zbog toga se najveći broj upita danas ne odnosi na to koliko je ograda jaka nego na to koliko dobro zaklanja. Panelne ograde su odgovor na tu potrebu, jer se njihova ispuna projektuje tako da odredi tačno koliko se vidi, iz kog ugla i sa koje udaljenosti. To je razlika između ograde koja je samo prepreka i ograde koja stvarno menja način na koji koristite svoje dvorište.
Panelna ograda se sastoji od stubova i od ispune koja je izvedena kao celina, dakle kao panel, a ne kao niz pojedinačnih šipki. Ispuna se najčešće izvodi od horizontalnih ili vertikalnih lamela različite širine, sa podesivim razmakom, ili kao potpuno puna površina. Prednost ovog pristupa je što se izgled i stepen zaklona podešavaju u projektu, dakle pre izrade, i to za svaku stranu parcele posebno. U praksi to znači da prema ulici može ići jedan tip, prema susedu drugi, a oko terase treći, a da sve zajedno izgleda kao jedna celina, jer se koriste isti profil, ista nijansa i isti ritam. Kod aluminijuma se sve to postiže bez ijednog kompromisa u trajnosti, jer se lamele ne krive, ne pucaju i ne traže farbanje, za razliku od drveta koje je decenijama bilo jedini izbor za ovaj izgled.
Ovo je tehnički najzanimljiviji deo i ono što kupci najređe znaju. Zaklon ne zavisi samo od razmaka između lamela nego i od ugla pod kojim su postavljene i od udaljenosti sa koje se gleda. Lamele postavljene ravno, sa malim razmakom, daju gotovo pun zaklon kada se gleda pravo, ali propuštaju pogled kada se gleda pod uglom, dakle sa strane. Zbog toga se koriste lamele postavljene pod nagibom, koje pogled zaustavljaju i iz kosog ugla, a pri tome i dalje propuštaju vazduh i svetlost. Postoji i varijanta sa preklapanjem, dakle sa lamelama u dva reda, koja daje potpun zaklon uz zadržanu prozračnost. Praktičan savet koji dajemo klijentima je jednostavan, dakle odredite tačku sa koje želite da vas ne vide, dakle sto na terasi, ležaljku ili bazen, i mi ćemo prema toj tački odrediti razmak i ugao, jer se privatnost projektuje iz sedećeg položaja, a ne sa mesta na kome stojite dok merite.
Logika kaže da najviše privatnosti daje potpuno zatvorena ograda, i to je tačno, ali ona sa sobom donosi tri stvari koje vredi znati unapred. Prva je vetar, jer se puna ograda ponaša kao jedro, pa se pri jakim naletima na stubove i temelje prenose velike sile, što traži jaču konstrukciju i deblje temelje. Druga je strujanje vazduha u dvorištu, jer se iza pune ograde stvara zona bez provetravanja, u kojoj se leti zadržava toplota, a vlaga se sporije suši. Treća je senka, koja može bitno uticati na baštu i na travnjak, naročito kod visokih ograda na južnoj i istočnoj strani. Zbog toga se u praksi vrlo često bira kombinacija, dakle pun donji deo koji zaklanja pogled iz sedećeg položaja i lamele u gornjoj zoni koje puštaju vazduh i svetlo, i to rešenje daje najbolji odnos privatnosti i udobnosti.
Visina se ne bira samo prema želji nego i prema urbanističkim uslovima, koji se razlikuju od opštine do opštine i od zone do zone. Po pravilu se razlikuju ograda prema ulici i ograda prema susedu, pri čemu su uslovi prema ulici najčešće stroži, jer utiču na izgled naselja i na preglednost u saobraćaju. Kod ograde prema susedu se dodatno vodi računa o osunčanosti susedne parcele. Zbog toga se pre izrade uvek proveri šta je za konkretnu lokaciju dozvoljeno, i to je provera koja traje jedan odlazak u opštinu, a sprečava situaciju u kojoj se postavljena ograda mora skraćivati. Isto tako, ako ograda ide tačno na granicu parcele, dogovor sa susedom je stvar koja se rešava pre, a ne posle radova, i najbolje je da se zapiše.
Ako u dvorištu postoji bazen, ograda prestaje da bude estetsko pitanje i postaje bezbednosno. Cilj je da dete ne može samo da dođe do vode, i iz tog cilja proizlazi nekoliko zahteva. Prvo, ograda treba da bude dovoljno visoka i bez ijedne tačke za oslonac. Drugo, i to je detalj koji se najviše previđa, horizontalne lamele sa razmakom su za malu decu praktično merdevine, jer se po njima penju bez ikakvog napora, pa se u zoni bazena po pravilu biraju vertikalne lamele sa malim razmakom ili puni paneli. Treće, kapija u toj zoni treba da se sama zatvara i da ima bravu izvan domašaja deteta. Četvrto, razmak ispod ograde i između elemenata mora biti takav da dete ne može da se provuče. Ovo su pravila koja se u projektovanju poštuju bez izuzetka, jer se ovde ne radi o udobnosti nego o bezbednosti.
Ovo je pitanje koje se često postavlja i na njega odgovaramo iskreno. Zvuk se zaustavlja masom, dakle materijalom koji je težak i gust, pa nijedna lagana ograda ne može da zaustavi buku onako kako to čini zid. Ono što ograda zaista može jeste da prekine direktan put zvuka od izvora do vaših ušiju, čime se subjektivni osećaj buke smanjuje, a taj efekat je najizraženiji kada je izvor nizak, dakle kod saobraćaja i kod razgovora u susednom dvorištu. Pun panel u tome radi bolje od lamele sa razmakom, a visina ograde ima veći uticaj od materijala. Realno očekivanje je zbog toga sledeće, dakle panelna ograda će smanjiti osećaj izloženosti i ublažiti buku, ali neće pretvoriti dvorište uz saobraćajnicu u tihu baštu, i mi to klijentima kažemo pre nego što naruče.
Izgled punih i lamelastih ograda decenijama je bio vezan za drvo, i to je bio jedini način da se dobije topao i prirodan zaklon. Problem je što drvo napolju traži stalno održavanje, dakle lakiranje ili uljenje na svake dve do tri godine, i pri tome se krivi, puca, tamni i vremenom truli u zoni uz zemlju. Aluminijum donosi isti izgled bez ijedne od tih obaveza, jer ne rđa, ne truli, ne menja oblik i ne traži farbanje, a uz obradu dekor drveta i izbliza izgleda kao pravo drvo. Uz to je lagan, pa se lakše montira i manje opterećuje stubove i temelje, a to je kod velikih panela vrlo bitno. Kada se saberu godine, dakle početna cena uvećana za sve što drvo traži kroz dve decenije, aluminijum vrlo brzo postaje i jeftiniji, a ne samo praktičniji.
Najlepši rezultati se dobijaju kada ograda nije jedini element nego deo celine. Lamelasti paneli izvanredno funkcionišu kao pozadina za zelenilo, jer njihova pravilna linija ističe nepravilne oblike biljaka, a u kombinaciji sa niskim živicama daju zaklon i u zoni ispod. Kod puzavica savetujemo oprez, dakle biljke se ne puštaju direktno po ogradi nego se postavlja zasebna potkonstrukcija sa razmakom od nekoliko centimetara, jer gusta vegetacija na površini trajno zadržava vlagu i otežava čišćenje. Uz ogradu se planiraju i rasveta, dakle diskretna svetla uz stubove ili linijska rasveta ispod rukohvata, kao i uklapanje sa terasom, pergolom i kapijom. Kada je sve iz iste nijanse i iz istog profila, dvorište dobija onaj mirni i završen izgled koji se odmah primeti.
Za tačnu ponudu potrebno je nekoliko podataka. Prvo, ukupna dužina po stranama, dakle koliko metara ide prema ulici, koliko prema svakom susedu i koliko oko terase ili bazena. Drugo, željena visina po svakoj strani, jer se one najčešće razlikuju. Treće, odakle vas najviše gledaju i sa koje tačke želite privatnost, jer se prema tome bira razmak i ugao lamela. Četvrto, da li je teren ravan ili u nagibu. Peto, gde idu kapije i koje širine. Šesto, željeni izgled, dakle horizontalne ili vertikalne lamele, pun panel, kombinacija sa staklom ili dekor drveta. Sa tim podacima izlazimo na teren, merimo i pravimo predlog koji rešava tačno vaš problem sa pogledom, a ne opšte rešenje iz kataloga, jer se privatnost ne prodaje po metru nego se projektuje po dvorištu.
