Kada se bira ograda, boja se najčešće posmatra kao poslednji korak i kao pitanje ukusa. U stvarnosti je završna obrada jedini deo ograde koji je stalno izložen suncu, kiši, prašini, snegu i solima, i jedini koji korisnik svakodnevno gleda izbliza. Aluminijum ispod nje neće propasti ni za pedeset godina, ali će utisak o celoj ogradi zavisiti od toga kako izgleda njena površina. Zbog toga se u ozbiljnoj proizvodnji obrada ne posmatra kao lakiranje nego kao tehnološki proces sa svojim pravilima, svojim debljinama i svojim kontrolama. Za kupca je najvažnije da razume da ista nijansa iz iste RAL karte može izgledati potpuno isto prvog dana, a potpuno različito posle sedam godina, i da ta razlika ne dolazi od boje nego od pripreme površine i od kvaliteta praha.
Plastifikacija, dakle praškasto bojenje, je postupak u kome se na očišćen i pripremljen aluminijum elektrostatički nanosi boja u obliku vrlo finog praha, a zatim se element peče u peći na visokoj temperaturi, gde se prah topi i polimerizuje u čvrst i jednoličan sloj. Rezultat je površina bez tragova četke i valjka, ujednačene debljine, otporna na udarce, na ogrebotine i na vremenske uslove, i to u praktično bilo kojoj nijansi. Za eksterijer se koriste prahovi na poliesterskoj osnovi, jer su otporni na ultraljubičasto zračenje, dok se za objekte sa izuzetno jakom insolacijom i za zahtevnije uslove koriste prahovi sa produženom postojanošću. Debljina sloja se meri u mikronima i ona nije proizvoljna, jer pretanak sloj ne štiti dovoljno, a predebeo pucketa na savijenim mestima.
Ovo je deo koji se ne vidi, a odlučuje o svemu. Pre nanošenja praha, aluminijum se odmašćuje, ispira i podvrgava hemijskoj predobradi, kojom se na površini stvara sloj koji omogućava da se boja trajno veže za metal. Ako se taj korak preskoči ili uradi površno, boja može izgledati savršeno prvih godinu ili dve, a onda počinje da se odvaja, prvo na ivicama i oko otvora, a zatim u ljuspama. To je najčešći razlog zbog koga jeftinije ograde posle nekoliko godina izgledaju znatno starije nego što jesu. Zbog toga se pri izboru izvođača ne pita samo koja je boja nego i kako se boji, i zbog toga ozbiljni proizvođači rade sa proverenim lakirnicama i sa prahovima poznatih proizvođača, jer se na tom mestu ne štedi.
Eloksaža je potpuno drugačiji postupak, jer se tu ništa ne nanosi spolja. Aluminijum se elektrohemijskim putem prevodi u stanje u kome se na njegovoj površini stvara kontrolisano debeo sloj oksida, dakle materijala koji je deo samog metala. Zbog toga eloksirana površina ne može da se oljušti, jer nije nanesena nego izrasla. Rezultat je karakterističan izgled sa vidljivom strukturom metala, u prirodnim tonovima, od srebrne i mat prirodne, preko šampanj i bronzanih nijansi, do tamnih. Prednosti su izuzetna otpornost na habanje i vanvremenski, tehnički izgled koji se izuzetno lepo uklapa sa staklom i sa savremenom arhitekturom. Ograničenje je uža paleta nijansi u odnosu na plastifikaciju. Za eksterijer se traži veća debljina oksidnog sloja nego za unutrašnju upotrebu, i to je podatak koji vredi proveriti pri poručivanju.
Sve traženija završna obrada je dekor drveta, koji se na aluminijum nanosi posebnim postupkom, pri čemu se dezen sa folije pod dejstvom toplote prenosi u prethodno naneti sloj boje. Rezultat je površina koja i izbliza izgleda kao drvo, sa vidljivim godovima i teksturom, ali koja se ponaša kao aluminijum. To znači da nema lakiranja, nema uljenja, nema brušenja, nema pucanja, nema truljenja i nema promene oblika pri vlazi, dakle nema nijedne obaveze koju pravo drvo donosi. Ova obrada se najviše bira za panelne ograde, kapije i ograde u dvorištu, gde se traži topao i prirodan izgled, kao i za kombinaciju sa fasadom obloženom drvetom. Kod objekata na planini i u prirodi to je danas najtraženija varijanta, upravo zato što daje sav izgled drveta i nijedan njegov problem.
Boja nije samo estetika i vredi znati nekoliko praktičnih stvari. Tamne nijanse izgledaju izuzetno elegantno i savremeno, ali se na suncu znatno više zagrevaju, pa se i termičko širenje na dužim potezima izraženije oseti, a rukohvat leti postaje topao na dodir. Svetle nijanse ostaju hladnije i manje pokazuju prašinu, ali na njima se lakše vide tragovi kiše u prašnjavim sredinama. Sjajne površine deluju bogato, ali svaka ogrebotina i svaki otisak prsta se na njima primete, dok mat i strukturne površine odlično sakrivaju sitne tragove i danas se najviše traže. Kod izbora se gleda i uklapanje sa stolarijom, jer se najbolji rezultat dobija kada su ograda, prozori i vrata u istoj ili namerno usklađenoj nijansi. Naš savet je uvek isti, dakle nijansa se bira na uzorku i na dnevnom svetlu, a ne na ekranu.
Nije isto gde ograda stoji i to se odražava i na izbor obrade i na ritam održavanja. U gradskoj sredini uz prometnu saobraćajnicu na površini se taloži masna prašina koja zadržava vlagu, pa je pranje potrebno češće. U industrijskim zonama i u blizini objekata sa agresivnim isparenjima bira se otpornija obrada. U primorskim i u sredinama sa solju u vazduhu se traži viši nivo zaštite i znatno češće ispiranje slatkom vodom, jer se so taloži i deluje agresivno. Na planini i na objektima sa jakom insolacijom se biraju prahovi sa produženom postojanošću boje, jer je ultraljubičasto zračenje na većim visinama izraženije. Zbog toga se pri poručivanju uvek navodi gde se objekat nalazi, jer se prema tome bira sistem, a ne samo nijansa.
Dobra vest je da je održavanje minimalno, ali ono ipak postoji. Osnovno pravilo je pranje mlakom vodom sa blagim, neutralnim deterdžentom i mekom krpom ili sunđerom, uz obavezno ispiranje čistom vodom, i to dva do četiri puta godišnje u normalnim uslovima, a češće u zagađenim i primorskim sredinama. Ono što se nikada ne koristi jesu abrazivna sredstva, žice, grube sunđerske strane, rastvarači, razređivači i jaka kisela ili alkalna sredstva, jer sve to nagriza ili mat ira zaštitni sloj. Poseban oprez važi pri radovima na objektu, dakle malter, cementno mleko i sredstva za čišćenje fasade moraju se odmah isprati sa ograde, jer za nekoliko sati mogu trajno oštetiti površinu. Sitna oštećenja nastala udarom se popravljaju odgovarajućom bojom u istoj nijansi, i to se radi odmah, kako vlaga ne bi ušla ispod sloja.
Kod ozbiljnih proizvođača postoje dve odvojene garancije i vredi ih razdvojiti. Garancija na izradu i montažu odnosi se na konstrukciju, na spojeve i na pričvršćenja. Garancija na završnu obradu odnosi se na postojanost sloja, dakle na to da se boja neće ljuštiti i da neće izgubiti nijansu preko dozvoljene granice u definisanom periodu. Ta druga garancija po pravilu ima svoje uslove, dakle podrazumeva redovno održavanje i isključuje mehanička oštećenja i posledice upotrebe neodgovarajućih sredstava. Za kupca je zbog toga korisno da uz ogradu dobije podatke o sistemu obrade i tačnu oznaku nijanse, jer se time i garancija lakše ostvaruje i svaka buduća dopuna radi u istoj boji. Kod nas se ta informacija predaje uz posao, jer smatramo da kupac treba da zna šta je dobio.
Najlepši projekti gotovo uvek kombinuju, a ne biraju jedno. U praksi se najviše traže kombinacija mat crne ili antracit konstrukcije sa kaljenim staklom, koja daje maksimalan pogled uz savremen izgled, zatim kombinacija dekora drveta na ispuni sa tamnom konstrukcijom, koja unosi toplinu, i kombinacija punih panela u donjoj zoni sa lamelama ili staklom u gornjoj. Kod kapija se često radi da su kapija i ograda u istoj nijansi, a gelenderi na objektu u nijansi stolarije. Ovakve kombinacije traže da sve izađe iz iste proizvodnje i iz iste lakirnice, jer se ista oznaka nijanse kod različitih proizvođača praha može razlikovati u tonu, a razlika se vidi kada su elementi jedan pored drugog. To je još jedan razlog zbog koga se ceo posao poverava jednom izvođaču.
Ako želite najširi izbor boja, savremen izgled i najbolji odnos cene i trajnosti, izaberite plastifikaciju u mat ili strukturnoj nijansi. Ako želite tehnički, vanvremenski izgled sa vidljivom strukturom metala i maksimalnu otpornost na habanje, izaberite eloksažu. Ako želite toplinu drveta bez ijedne obaveze koju drvo nosi, izaberite dekor drveta. Za objekte na jakom suncu i u agresivnim sredinama tražite obradu sa produženom postojanošću. Nijansu birajte na uzorku i pod dnevnim svetlom, uskladite je sa stolarijom, a mat i strukturne površine izaberite ako vam smeta svaki otisak. Uz redovno pranje i uz izbegavanje agresivnih sredstava, ograda će i posle petnaest godina izgledati kao da je postavljena prošle sezone, a to je i cela poenta ulaganja u kvalitetnu završnu obradu.
